Aleksandra Dobrijević, je mlada majka dvije djevojčice, a na Instagramu je znate kao „Gdju teglicu“. Ona sa vama dijeli jednostavne i brze recepte, koji vam olakšavaju kuvanje, a prati je preko 20.000 pratilaca. U stvarnom životu njena profesija je ono što gledamo samo u serijama – forenzičar.
Koliko često imate priliku da upoznate forenzičara i znate li koji se to fakultet završava za profesiju o kojoj mnogi klinci maštaju, gledajući serije?
1.Iznenade li se ljudi često kada čuju da si forenzičar? Forenzičare gledamo samo u serijama J
O da, do sada me uvijek pratila iznenađujuća reakcija, pa zatim mnogo potpitanja, šta, kako, zašto… I onda se tu komunikacija brzo zaustavlja, jer je to takav vid profesiije, da djeljenje informacija nije moguće, sem poneki uopšteni opis. Zatim ide reakcija odbojnosti, koja je sasvim normalna, forenzičke profesije imaju prve redove u najgore aspekte jednog društva.
- Koji fakultet se završava da bi mogao biti forenzičar?
Ja sam neko koga je uvijek zanimao taj svijet. Volim reći da se za ovo treba roditi, i veliki je plus i inače u životu za svaku osobu, da radi posao koji voli i kome je posvećen/a. Fakultet, baš za forenzičku profesiju, i nema na našim prostorima. Moja prva osnova je obrazovanje na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci za inženjera hemijske tehnologije, koje je dalje pratila završena master strukovna specijalizacija iz forenzičkih nauka, a zatim i dalje obrazovanje na Tehnološko-metalurškom faklultetu Univerziteta u Beogradu, iz oblasti Inženjerstva materijala (Bioinženjering). To je jedan skup obrazovanja.
- Kako si došla na ideju da počneš da snimaš recepte i objavljuješ na Instagramu?
Mene je, vjerujem kao i mnoge, zadesila situacija, da sam čekala, posao u struci, i imala malo više vremena, posebno u periodu epidemije COVID-virusa, pa uz malu bebu, javljala mi se potreba za praktičnost i brzina u kuhinji, i konkretan recept. Ne znam koliko sam se puta našla u situaciji gdje radim nešto po receptu i onda to ne bude kako treba, jer eto treba to i po osjećaju. Uz dužno postovanje takvim domaćicama, za nekoga ko nešto pravi prvi put ili je početnik u kuhinji, taj osjećaj ne postoji. Za klasične recepte sam stekla osjećaj, ali ja sam počela sa kuvanjem od 10 godine (sjeckanja, priperme…), ono dijete sa sela 🙂 Tako da sam jednostavno samo počela, želeći da olakšam drugima baš taj početak i prvo pravljenje nekog recepta, sa svim koracima i stuacijama koje se mogu zadesiti u toku kuhanja. I evo, nakon tri i po godine, imam jako lijepo zajednicu.
- Gostovala si u popularnoj emisiji “Praktična žena”. Kako je došlo do te saradnje i kakvo je bilo iskustvo?
Poziv za učestovanje u emisiji je došlo kao veliko iznenađenje na mom drugom porodiljskom odsustvu. Kontaktirala me je preko Instagrama Mina Svorcan jedna od urednica emisije “Praktična žena”, i samo smo se dogovoile za termine snimanja jer smo imali uključenje preko viber poziva. Meni je ovo zaista bilo jedno posebno iskustvo, jer neko je želio baš mene u svom programu, to je veliko priznanje da je moja IG stranica kvalitetna i da se ljudima dopada. A sad malo hvalospjeva sama sebi, ja zaista sebe smatram praktičnom ženom, radim na tome, danas žene imaju jako puno obaveza i balansiranje je izazov.
- Koliko je teško sve uklopiti u jedan dan, posao, djeca, porodica i snimanje recepata za IG?
Joj sada ću se nasmijati, nećemo se lagati, jer smatram da onda tako pritisak stvaramo mi žene između sebe. Ja ne snimam svaki dan, jer prioritet mi je djeljene praktičnih recepata, ali sa raznovrsnim sastojcima i nutruitivno bogati, jer to je ono što i moji ukućani i ja jedemo, ali u prosjeku imam od tri do četiri snimanja. Ne kuvam svaki dan, nisam ni ja uvijek raspoložena za to. Meni najviše ispašta kuća, nije mi cakum-pakum sređena, i to me najmanje brine. Bitno mi je da moja porodica bude srećna i da znaju da su voljeni, i svi da su mi siti i čisti. Treba biti svjestan da sve zavisi od dana, nekada sve stižete i prekoviše, a nekada skoro pa ništa, i ako treba ja da kažem da bi nekoj ženi bilo lakše, da je to uredu, evo kažem to je uredu. Umor je normalna stvar.