Piše: Ivana Vanja Kostić, logoped u Centru za edukaciju “Logomed”

Od drugog meseca života javlja se faza gukanja, glasanje i smeh kao način komunikacije. Od šestog meseca počinje faza brbljanja tokom koje se suglasnici kombinuju sa samoglasnicima pa se ponekad stiče utisak kao da beba govori reči sa smislom jer se javlja povezan izgovor istovetnih slogova (ta-ta, ma-ma). Iako to uglavnom nije faza u kojoj se izgovaraju reči, definitivno je, sa svim fazama koje joj prethode, temelj za pojavu prve reči sa značenjem koja se očekuje u periodu od devetog meseca do prvog rođendana. Dete tada razume naloge daj, donesi, nemoj; ima sposobnost imitacije; pokazuju delovi tela itd.

Razdoblje koje sledi do druge godine života je period intenzivnog razvoja rečnika i zaista period prepun promena koje otvaraju vrata detetu za komunikaciju sa širom socijalnom sredinom. Dete je u stanju da imenuje ljude koji ga okružuju, većinu predmeta iz okoline, zna kako se živitinje oglašavaju, koristi prst u pokazivanju i skretanju pažnje sagovornika, razume naloge vezane za okruženje. U svom rečniku dete ima od dvadeset do dvestotine reči (mišljenja su različita) ali nema spora oko činjenice da dete tada počinje da koristi rečenicu, znači spaja dve reči i više pri obraćanju sagovorniku.

U periodu od druge do treće godine dete je komunikativno biće koje koristi proširenu rečenicu izgovara dvadesetak glasova maternjeg jezika pravilno (a,e,i,o,u,m,n,j,t,d,k,g,v,f,p,b,nj,h), izražava svoje potrebe, za sebe koristi zamenicu „ja“, postavlja pitanja, rečnik je znatno proširen i sadrži preko osamsto reči.

Period od treće do četvrte godine je faza ovladavanja gramatikom maternjeg jezika, uz proširenje rečnika (oko 1.500 reči). Imamo razumevanje većeg opsega ( više naloga istovremeno) , postavljanje pitanja (Šta, gde, kako), u izražavanju se koriste glagolska vremena i imamo zaista sagovornika vrednog svake pažnje.

Do pete godine (5,5 najkasnije) dete bi trebalo da pravilno izgovara sve glasove maternjeg jezika ,da ima govorni iskaz koji je uobličen, vođen namerom (ima cilj), razumljiv i gramatički ispravan.

Namera ovog teksta je da roditelje bliže upozna sa normama govorno-jezičkog razvoja ( bilo je u više navrata pitanja koliko dete treba da govori na kom uzrastu), treba reći i da se svako dete individualno razvija i da postoje odstupanja (od navedenih normi) koja se tolerišu i ona koja su alarm za delovanje kako bi se detetu na vreme pomoglo ako problem postoji o tome odluku donosi logoped nakon primene testova.